Skidanje sa stvarnosti

Potopljena u mrak koji teče između nas
zaboravljena odeća stvarnosti nestaje,
odnešena strujom neponovljivog trenutka
kada vidim sasvim jasno
sve što je ispod, skriveno unutra,
dok i sâm otkriven, izložen,
plutam istrgnut iz čaure tajni.

Zaglušujuća buka otkucaja vremena bledi,
nadjačana tišinom uzetog daha,
dodirom vatre uvijene oko očiju,
misli i tela,
plovi sa stvarnošću sve dalje
ostavljajući suštine
prepuštene jedna drugoj.

25. 11. 2012.

Strah

Ja sam strah od kog vam srce drhti,
tiha jeza što uz kičmu gmiže,
različitost koja svoj put vrti,
sutra koje neminovno stiže.

Za sobom vučem bes nerazumnih,
verno me sledi nasilja sena,
gledajte me u očima budnih,
prigrlite, jer ja sam Promena.

28.10.2012.

Korak

Oblak negativnosti,

rastavljen, preuređen,
rastopljen, prilagođen,
lebdi nad ponorom
opijen neizvesnošću, tajnom
varljivog mraka koji pruža svoje ruke
i miluje u talasima,
mami, privlači, vodi.

Nesigurnom prošlošću se odupire,
zagrljaju, hladnoj ruci na leđima,
toplom dodiru na obrazu,
vlažnom dahu na usnama.

Kreni, beskraj zove,
zakorači, udahni mrak,
padni, otkrij lepotu nepoznatog,
pronađi.

03.11.2012.